Dokumentarni film “Gru tu je”, o legendarnom reperu Daliboru Andonovu Gruu, premijerno je prikazan na ovogodišnjem Beldocs festivalu. Privukao je veliku pažnju, a publika koja je imala priliku da ga pogleda je bila više nego zadovoljna.
Tim povodom, popričali smo sa autorima ovog dokumentarca, Bojanom Vinulovićem i Reneom Miškolcijem, koji su podelili svoje utiske o filmu.
Bojan: Pre svega, hvala Telegrafu kao kući u kojoj sam proveo nekoliko lepih godina, na pozivu i prilici da predstavimo film široj javnosti. Rene i ja smo se upoznali kod Mikrija u onom početnom postkoronarnom vremenu, kad smo svi bili željni svega, akcije, rada i kreative posle zatvorenosti, pa smo govorili o idejama i željama da radimo dokumentarne filmove. Čak smo govorili o Moskriju, ali bi to bio daleko teži poduhvat, izbor je brzo pao na Grua kao nešto sasvim logično – zaslužio je, prošla je solidna vremenska distanca od tragedije, sa koje ljudi ipak mogu da smognu snage da govore i filterišu priču.
Rene: Kreativni proces – sve je išlo samo od sebe, “kotrljalo” se i razvijalo, u hodu smo mnogo toga saznavali, koncipirali i odlučivali kako će sve da izgleda. Njegov život je bio takav da je kreativni proces bio i lak i težak. Lak zbog širine koju možemo da obuhvatimo, težak zbog toga što je bilo nezahvalno neke priče “izbaciti”.
Bojan: Dragan Ambrozić je možda dao jednu prilično efektnu muzikološku, sociološku i na kraju ličnu priču o susretu sa Gruom i pravu sliku tog vremena u kom je postao slavan u najgore doba zemlje. Ta priča nije najviše ganula, ali je ostavila ozbiljan utisak i daje dodatnu težinu. Sa emotivne strane, reči supruge Danice za kraj filma i još nekoliko sagovornika koji su i nas doveli do ivice suza.
Rene: Svi su pristali odmah, bez oklevanja. Dešavalo se da ljudi neverovatne stvari ispričaju u “offu”, van kamere, ali nisu u stanju ili ne žele da to ponove u snimanju. Sa nekoliko ličnosti nismo uspeli na kraju da se skontamo zbog vremena, obaveza, odsustva iz zemlje, ali to je mali broj i ne narušava nikakvu strukturu – sve koje je trebalo snimiti, snimljeni su.
Bojan: Zavisi od toga ko je publika. Ljudi godišta oko 1970-1975 vratiće se u mladost, ljudi naših godišta (Rene i ja smo 1989. godište) vratiće se u klinački period, neki novi klinci će saznati nešto novo i o nekim prošlim vremenima i o čoveku koji je formirao scenu. Film jeste namenjen rep publici, ali je i Gru bio mejnstrim lik koji je vešto znao da se obrati svima, potrudili smo se da i mi to učinimo. Ono što smo videli na premijeri, jeste da smo prikovali ljude za sedište, da niko nije drndao telefon 90 minuta, a mislimo da je to podvig u 21. veku kad ljudi gube pažnju posle dva minuta na jutjubu. To nam je i bio cilj, uz pružanje svih emocija od smeha do suza, ali da ne pređemo granicu i odemo u patetiku.
Rene: Otac repa i to ne kažemo mi – to kažu svi ljudi sa rep scene koji su govorili u filmu, a mnogo ih je i mnogi su na njega gledali čak i kivno pre 30 godina, a potpuno drugačije gledaju na sve danas. I kod njih se vidi iskrenost i da ne govore tako samo iz pijeteta i jer Gru više nije među nama. Jednostavno – ljudi se menjaju i ne razmišljaš isto kao usijana klinačka glava sa 20-ak godina i kao formiran čovek tri decenije kasnije. U tome i jeste njegovo veliko nasleđe, bio je ispred vremena, udario je temelje, uradio dva možda i najkompletnija albuma u tvrdoj i komercijalnoj priči, “prešao igricu” i prepustio scenu nekoj novoj školi.
Rene: Toliko je stvari uradio u životu da neke nisu mogle da stanu u 90 minuta filma, samo smo kroz jedan segment provukli na primer to da je pisao pesme za decu, a imao je i filmske uloge, davao je glas za sinhronizaciju animiranih filmova, itd… Svakako je sve što smo smatrali najvažnijim i najupečatljivijim za njega i publiku uključili u film.
Bojan: Već ima želja da film nastavi i festivalski život i ode pred širu javnost, bioskopski ili televizijski, o tome se pregovara i čekamo rasplete sa nestrpljenjem. Interesovanje pre i posle filma, ali i rasprodata premijera govore da ima mnogo prostora da ovo osvoji publiku.
Bojan: Moji planovi su u vezi sa Sportalom u kom želim da radim na nekoliko novih dokumentarnih sportskih formata, Rene ima dosta posla u rep svetu i radi na novim spotovima. Ali svakako već imamo neke ideje, ali nećemo reći koje – da nam neko ne “ukrade”. (smeh)
(Telegraf.rs)
