Da li je tačno da konji osećaju kad ste tužni i da su sposobni da "pročitaju" sreću sa vašeg lica?

Konji su u stanju da otkriju negativne emocije kod ljudi.

Često sa neverovatnom preciznošću, konji “čitaju” ljudske emocije, pokazujući pokretima glave ili oglašavanjem da su svesni naše tuge ili nervoze.

Ovo se dešava čak i u momentima koji prethode promeni osećanja čoveka.

Ljudi žive i rade sa konjima više od 5.000 godina, od dana kad su prva pripitomljena grla zauzdana primitivnim uzdama u severnom Kazahstanu.

Moderna civilizacija ne bi bila izgrađena bez konjskih kopita, niti bi mogle da vuku plugove ili kočije, nose vojnike u bitku i prenose poruke ljubavi ili rata stotinama kilometara.

Ljudi i pripitomljeni konji uspeli su da nađu zajednički jezik uprkos barijeri vrsta.

Oni dele jezik emocija.

Iskusni jahači i treneri mogu naučiti da čitaju suptilna raspoloženja konja, na osnovu položaja njihovih ušiju, nervoznog trzanja repom ili nabiranjem kože iznad očiju. Isto tako i konji umeju da čitaju emocije čoveka, često zapanjujuće tačno.

Današnji pripitomljeni konj, Ecuus caballus, pitoma je verzija stvorenja koje je nekad lutalo ravnicama u ledenom dobu. Selektivno je uzgajan generacijama da bi bio agilan i prijateljski nastrojen prema čoveku. Sposobnost “čitanja” emocija konj ima još od vremena kad je sa pripadnicima svoje vrste živeo u grupama, u kojima je bilo po pet grla. Ždrebad, pastuvi i kobile formirali su međusobne tesne emotivne veze.

Danas su ljudi članovi tog krda, a konji reaguju na najmanju promenu njihovog glasa, kvaliteta dodira ili telesnog stava.

Sposobnost konja da čita ljudske emocije kroz zvuk i dodir je izuzetna. Ali, konji mogu da pročitaju i izraz na licu osobe.

Oni posmatraju namrštena lica ljudi levim okom: to znači da angažuju desnu moždanu hemisferu gde se obrađuju stimulansi koji izazivaju strah.

Otkucaji srca konja rastu kad se pred njima pojavi ljutito lice.

Sposobnost konja da razlikuje nasmejanog jahača ili trenera od namrštenog i neraspoloženog će dovesti do toga da čak zbaci sa leđa mrzovoljnog jahača.

Autori studije o sposobnosti konja da čitaju naše emocije pretpostavljaju da ove životinje koriste nasleđenu sposobnost svojih predaka da “čitanje” izraza lica svoje vrste primene i na “morfološki različite vrste“, u ovom slučaju, na čoveka.

Isti naučnici sa Univerziteta u Saseksu otkrili su da konji imaju 17 različitih izraza lica (psi imaju 16, a šimpanze 14). Mnogi od njih slični su ljudskim pokretima lica (kojih ima 27), poput nabiranja obrva ili širenja očiju zbog straha.

Do sada, ovaj metod “kodiranja izraza lica” nije primenjivan na divlje životinje i vrste koje nisu deo ljudske evolucione loze.

Pošto su konji, testirani u ovoj studiji, došli iz škola jahanja, gde svakodnevno komuniciraju sa ljudima, njihova sposobnost “čitanja lica” možda je naučena.

Sposobnost konja da čitaju emocije sa lica može da objasni terapeutske, pa čak i duhovne efekte konja na ljude.

Konji mogu da “govore” pevušećim uzdasima ili trzajima usana umesto rečima.

Sve je izvesnije da su ove divne životinje emocionalno usklađene sa vlasnicima i da se ne razlikuju mnogo od “životinja” koje nose na leđima.

(Telegraf.rs)

Author: admin

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *